Много доказа да постоји књига које нема
Иако се последња готово три и по месеца по академским кулоарима проносе гласови о томе да је проф. др Драган Солеша, декан Педагошког факултета (ПФ) у Сомбору, који је у саставу Универзитета у Новом Саду, наводно повукао из продаје комплетно друго издање свог уџбеника "Образовна технологија" пошто је сазнао да је неко указао на то да је књига великим делом плагијат, све до скоро о овоме се нико није званично огласио, нити се тиме бавио неки универзитетски орган, али је "Дневник" имао сазнања да се читава ствар још од почетка јуна "разматрала" на релацији Ректорат – Педагошки факултет. Коначно, на седници Сената УНС-а 17. септембра информација праћена мноштвом дописа које су разменили Покрајински секретаријат за образовање, органи ПФ-а и ректорка УНС-а стиже пред чланове највишег стручног универзитетског органа. Али још увек без одговора на основно питање: да ли друго издање Солешине "Образовне технологије", издато априла 2009. постоји?
Зашто се толико трагало за овим одговором када се, ако постоји, књига могла набавити? Па зато што у том тренутку нико коме је одговор важан није имао доказ, јер сви примерци као да су у "земљу пропали", а да су ипак штампани, указано је у допису који је и покренуо ову невероватну причу.
Наиме, почетком јуна покрајински секретар за образовање др Золтан Јегеш и ректорка УНС-а проф. др Радмила Маринковић-Недучин добили су допис проф. Милана Гудеља из Загреба који тврди да је друго издање те Солешине књиге “великим делом недопустиви плагијат и то веб издања који је Реферални центар темељем успостављеног Уговора о сарадњи између ЦАРНета и Графичког факултета још у јесен 2003. објавио”, као и да је ”текст књиге пријевод хрватских ријечи на српски” и да у књизи “има још дијелова који су плагијат неких других књига и текстова”. Аутор дописа напомиње да је реч о уџбенику који се вреднује као универзитетски и да је његов аутор њиме стекао виши научно-наставни статус. “Сазнао сам да је аутор плагијата декан тога Педагошког факултета, што за такво нечасно дијело има посебан значај”.
Увидом у универзитетску службену евиденцију открива се да од 2007. УНС није био издавач ниједног новог Солешиног уџбеника. Обавештавајући 10. јуна о томе Наставно-научно веће ПФ-а у Сомбору, ректорка истиче да није имала сазнања о томе да је Универзитет наведен као изадавач тог уџбеника и да је у име издавача наведено и њено име. Ради заштите угледа Универзитета, те потребе да се утврди чињенично стање, ректорка се обраћа Наставно-научном већу ПФ-а и лично декану с молбом да то Веће размотри достављени материјал, а о предузетим корацима обавештава и секретара Јегеша. Како ни до 13. јула није било одговора из Сомбора, ректорка шаље још један допис и моли "што пре" званични став Педагошког факултета.
Тек с датумом 24. августа Универзитету стижу одлуке Наставно-научног већа и Савета Педагошког факултета, те стручна експертиза уџбеника "Образовна технологија", али првог издања из 2006!? Ниједном речју нико не помиње друго издање из 2009! Зато ректорка на седници Сената 17. септембра усмено пита продекана Педагошког факултета проф. др Мирчета Берара: да ли је објављено друго издање овог уџбеника? Уз протест што се пред Сенатом уопште расправља о овоме, те да је све то атак на декана Солешу јер је "ангажована једна група из локала који желе да му напакосте", продекан Берар децидирано тврди да друго издање не постоји. "Дневник" извештава с те седнице и после објављивања тог текста под насловом "Мистериозни уџбеник из Сомбора", нашој редакцији стиже допис тројице професора сомборског Педагошког факултета – др Милета Ненадића, др Тихомира Петровића и др Драгана Савића.
Они тврде да је: "Берар обмануо Сенат. Друго изадање Солешине књиге 'Образовна технологија' не само да постоји него је у свему идентично издању из 2006. Разлика је једино у томе што је прво издање штампано у боји, и што га је финансирала финска влада у оквиру пројекта КОРАК. Оно што је 'мистериозно' нису два издања овог уџбеника, већ разлог који је натерао Солешу да обмане стручне органе ПФ-а и УНС-а... Солешу није бринуло прво, распродато издање, него поновљено издање. Разлог за то је врло једноставан: Солеша је знао да је књига 'Образовна технологија' плагијат, али је знао и то да би Тужилаштво евентуалну тужбу за прво издање одбацило јер је протекло више од три године откад је штампано (у марту 2006). Знао је да би оно прихватило тужбу само за друго издање, оно које је штампано ове године. Одмах након сазнања да се Покрајински секретаријат интересује за издање из 2009, Солеша је 10. јуна 2009. повукао из продаје укупан тираж (300 ком.) другог издања 'Образовне технологије', о чему постоји реверс. Исто је учинио и с примерцима који су се налазили у факултетској библиотеци, па чак и у Библиотеци Матице српске. У властитој пометњи, Солеша је заборавио да електронски записи ове монографске публикације постоје у Библиотеци МС и у библиотеци ПФ-а у Сомбору."
Ове своје тврдње тројица професора документовала су и фотографијама насловних страна првог и другог издања књиге, рачуна суботичке штампарије "Минерва", електронских записа у библиотекама...
Из писма тројице професора види се да постоји и извештај "Независне комисије о доказима Солешиног плагијаторства" – који је достављен Покрајинском секретаријату за образовање, Министарству просвете, УНС-у, и ПФ у Сомбору. Како "Дневник" поуздано сазнаје, "Бела књига – збирка доказа о плагијатима проф. др Драгана Солеше" стигла је на поменуте адресе, а њени аутори су четворица редовних професора ПФ-а и троје "аутора чији су радови плагирани". Такође, незванично сазнајемо да је неко на Универзитету ипак успео да набави један примерак "књиге које нема".
Весна Чекић
Без одговора од Солеше
Покушај да добијемо одговор од декана Солеше на питање да ли је 2009. штампано друго издање његовог уџбеника "Образовна технологија", у едицији Универзитетски уџбеник, и да ли је истина да је цео тираж повукао пошто је обавештен о допису који указује на то да је књига наводно плагијат, остао је без резултата. Иако нам је у телефонском разговору 21. септембра Солеша рекао да не жели да коментарише анонимне оптужбе, али да му се питање ипак проследи на мејл "деканат" на ПФ-у, одговор није стигао ни после 48 сати, нити је декан више одговарао на телефонске позиве.
Кривична пријава
Општинском јавном тужилаштву у Сомбору јуче је поднета кривична пријава против проф. др Драгана Солеше због основане сумње да је од 2001. до 2009. неовлашћено под својим именом у четири књиге, у више поглавља и на више страна, објавио туђа ауторска дела, без навођења да се ради о цитату, ко је аутор цитираног дела и када је и где објављено - потврдио је за "Дневник" проф. др Миле Ненадић, један од подносилаца кривичне пријаве. Међу књигама које су предмет те пријаве је и "Образовна технологија".
Постављено од стране admin , Сре, 09/23/2009 - 21:35
DIREKTNA ADRESA NA SAJTU "DNEVNIKA"
http://www.dnevnik.rs/node/8414
четвртак, 24. септембар 2009.
среда, 9. септембар 2009.
Поштовани посетиоци блога,
блог Иницијативне групе Педагошког факултета у Сомбору отворен је као јавна демократска електронска трибина о плагијатима и другим злоупотребама проф. др Драгана Солеше, декана Педагошког факултета у Сомбору. Верујемо да само јавним разоткривањем његових недела могу да се сачувају углед и част ове старе просветне институције коју је он својим поступцима осрамотио. Рад овог блога неће бити завршен све док оптужбе за плагијат, које овде јасно и недвосмислено објављујемо, не буду обнародоване потем "Беле књиге", уз стручну анализу и експертизу независне комисије, и све док надлежне државне и просветне институције (Министарство просвете, Покрајински секретаријат за образовање, Ректорат Универзитета у Новом Саду, полиција и тужилаштво) не буду реаговале штитећи закон. Наш циљ је јавна научна сатисфакција покрадених аутора, као и доследна примена Закона о ауторском и сродним правима, сходно међународним конвенцијама и уговорима које је наша земља потписала, као и директивама Европског парламента и Већа ЕУ. Наравно, и смена недостојног проф. Солеше са места декана Педагошког факултета у Сомбору. До остварења ових циљева наше активности неће престати, ма колико дуго трајале и ма колике притиске и претње Драгана Солеше трпели.
Иницијативна група Педагошког факултета у Сомбору
Napomena: ОКО 2.000 DOSADAŠNJIH KOMENTARA MOŽETE DA PROČITATE ISPOD POSTA: "PLAGIJATI DRAGANA SOLEŠE (I DEO)". NA TOM MESTU MOŽETE I DA OSTAVITE SVOJ KOMENTAR!
блог Иницијативне групе Педагошког факултета у Сомбору отворен је као јавна демократска електронска трибина о плагијатима и другим злоупотребама проф. др Драгана Солеше, декана Педагошког факултета у Сомбору. Верујемо да само јавним разоткривањем његових недела могу да се сачувају углед и част ове старе просветне институције коју је он својим поступцима осрамотио. Рад овог блога неће бити завршен све док оптужбе за плагијат, које овде јасно и недвосмислено објављујемо, не буду обнародоване потем "Беле књиге", уз стручну анализу и експертизу независне комисије, и све док надлежне државне и просветне институције (Министарство просвете, Покрајински секретаријат за образовање, Ректорат Универзитета у Новом Саду, полиција и тужилаштво) не буду реаговале штитећи закон. Наш циљ је јавна научна сатисфакција покрадених аутора, као и доследна примена Закона о ауторском и сродним правима, сходно међународним конвенцијама и уговорима које је наша земља потписала, као и директивама Европског парламента и Већа ЕУ. Наравно, и смена недостојног проф. Солеше са места декана Педагошког факултета у Сомбору. До остварења ових циљева наше активности неће престати, ма колико дуго трајале и ма колике притиске и претње Драгана Солеше трпели.
Иницијативна група Педагошког факултета у Сомбору
Napomena: ОКО 2.000 DOSADAŠNJIH KOMENTARA MOŽETE DA PROČITATE ISPOD POSTA: "PLAGIJATI DRAGANA SOLEŠE (I DEO)". NA TOM MESTU MOŽETE I DA OSTAVITE SVOJ KOMENTAR!
Миле Ненадић
Опет труле јабуке
Између државе и факултета постоји невидљиви простор погодан за бујање универзитетске мафије
Универзитете у Србији одавно је напала универзитетска мафија. Нису то само они професори који продајом испита поткрадају породичне буџете или натурањем својих уџбеника краду студентима џепарац. Ради се о много озбиљнијој појави. На сваком факултету постоје, да их тако назовемо, џепови универзитетске мафије, добро повезане групице наставника којима универзитет служи за материјално богаћење, али исто тако и за купопродају научних титула и наставничких звања.
Након отварања афере на крагујевачком Правном факултету, на истом овом месту у „Политици” објавио сам коментар под називом „Труле јабуке”. Труле јабуке је доктрина којом се објашњава како једна друштвена појава, ако се на време не сузбије, може бити штетна за цело друштво, на начин на који једна трула јабука може да поквари пун сепет јабука.
Последњих година, „труле јабуке” су прерасле у добро организоване мафијашке групе које гутају буџетска средства у крупним залогајима. Држава им то омогућава слабом заштитом својих интереса. Уместо да успостави систем строге контроле „бизниса” на факултетима, а факултети уведу строжу контролу рада својих наставника, држава је препустила факултетима да послују и буџетским и ванбуџетским приходима, а факултети су дали на вољу својим наставницима да раде на другим факултетима како хоће и колико хоће. Неки то још називају правом на аутономију.
Замислите ситуацију у којој вам неко плаћа све трошкове вашег стана: амортизацију, струју, воду, телефон, ситне и крупне поправке, а ви од њега тражите чак и аутономију у располагању тим средствима. Држава брине о факултетима (амортизација и одржавање зграда), партиципира у набавци инвентара, плаћа материјалне трошкове (одржавање и грејање), исплаћује надокнаде за плате наставника и осталих запослених. Између државе и факултета постоји невидљиви простор погодан за бујање универзитетске мафије.
Друго, министарство је утврдило грубе оквире у којима се факултети могу бавити својим „бизнисом” (квоте уписа на свим студијима, изнајмљивање простора...). Користећи механизам сукоба интереса, неки државни универзитети су увели контролу хонорарног ангажовања својих наставника. Већина то није учинила тако да наставници појединих факултета крстаре међуфакултетским друмовима и пуне џепове изнајмљивањем својих титула. Најчешће, наплаћују сам потпис на извештајима о положеним испитима, и ништа више.
Факултети се временом претварају у агенције за изнајмљивање титула својих наставника. Али када је трговина изнајмљивања титула постала уносан посао – она се проширила и на купопродају самих титула и звања. Е, то је већ уноснији „бизнис”. Легално стечене докторске и магистарске (мастер) титуле добиле су високу цену на тржишту. Као и друге мафије и ова делује на широком простору бивших југословенских република.
Трагајући за адекватним појмом којим би именовао ову друштвену појаву пре неколико година сам се одлучио за појам ,,универзитетска симонија”, продавање или куповање академских титула и звања. У „Делима апостола” постоји, наиме, парабола о магу Симону, који је апостолима Петру и Јовану понудио новац да му продају „власт да кад (и он) метне руку на кога (да тај) прими Духа светог”. Куповање и продаја црквених звања строго је забрањена активност и по канонском праву.
На нашим универзитетима су прецизирани услови под којима се могу стећи академска звања и наставничке титуле, али нису и услови заштите од симонијских радњи насталих током процеса њиховог стицања. Универзитет је преплављен плагираним научним радовима. Свако би очекивао да су универзитети први предузели мере за заштиту ауторских права својих наставника, а заправо је супротно. Универзитети не чине скоро ништа на заштити интелектуалне својине, како своје, тако и туђе, а пирата дигиталног доба све је више. Велики универзитети су велики пре свега зато што су власници ауторских права својих наставника. Наши универзитети не примењују ни правне, ни неке друге системе заштите интелектуалне својине. Иако постоје посебни софтвери за детекцију плагијаторства, наши факултети их не користе ни када се ради о студентским семинарским и дипломским радовима, а камоли о докторатима.
Оне „труле јабуке” с почетка приче код нас су баш добро родиле!
Миле Ненадић,
професор социологијe, Педагошки факултет у Сомбору
[објављено:Политика 08/09/2009]
Опет труле јабуке
Између државе и факултета постоји невидљиви простор погодан за бујање универзитетске мафије
Универзитете у Србији одавно је напала универзитетска мафија. Нису то само они професори који продајом испита поткрадају породичне буџете или натурањем својих уџбеника краду студентима џепарац. Ради се о много озбиљнијој појави. На сваком факултету постоје, да их тако назовемо, џепови универзитетске мафије, добро повезане групице наставника којима универзитет служи за материјално богаћење, али исто тако и за купопродају научних титула и наставничких звања.
Након отварања афере на крагујевачком Правном факултету, на истом овом месту у „Политици” објавио сам коментар под називом „Труле јабуке”. Труле јабуке је доктрина којом се објашњава како једна друштвена појава, ако се на време не сузбије, може бити штетна за цело друштво, на начин на који једна трула јабука може да поквари пун сепет јабука.
Последњих година, „труле јабуке” су прерасле у добро организоване мафијашке групе које гутају буџетска средства у крупним залогајима. Држава им то омогућава слабом заштитом својих интереса. Уместо да успостави систем строге контроле „бизниса” на факултетима, а факултети уведу строжу контролу рада својих наставника, држава је препустила факултетима да послују и буџетским и ванбуџетским приходима, а факултети су дали на вољу својим наставницима да раде на другим факултетима како хоће и колико хоће. Неки то још називају правом на аутономију.
Замислите ситуацију у којој вам неко плаћа све трошкове вашег стана: амортизацију, струју, воду, телефон, ситне и крупне поправке, а ви од њега тражите чак и аутономију у располагању тим средствима. Држава брине о факултетима (амортизација и одржавање зграда), партиципира у набавци инвентара, плаћа материјалне трошкове (одржавање и грејање), исплаћује надокнаде за плате наставника и осталих запослених. Између државе и факултета постоји невидљиви простор погодан за бујање универзитетске мафије.
Друго, министарство је утврдило грубе оквире у којима се факултети могу бавити својим „бизнисом” (квоте уписа на свим студијима, изнајмљивање простора...). Користећи механизам сукоба интереса, неки државни универзитети су увели контролу хонорарног ангажовања својих наставника. Већина то није учинила тако да наставници појединих факултета крстаре међуфакултетским друмовима и пуне џепове изнајмљивањем својих титула. Најчешће, наплаћују сам потпис на извештајима о положеним испитима, и ништа више.
Факултети се временом претварају у агенције за изнајмљивање титула својих наставника. Али када је трговина изнајмљивања титула постала уносан посао – она се проширила и на купопродају самих титула и звања. Е, то је већ уноснији „бизнис”. Легално стечене докторске и магистарске (мастер) титуле добиле су високу цену на тржишту. Као и друге мафије и ова делује на широком простору бивших југословенских република.
Трагајући за адекватним појмом којим би именовао ову друштвену појаву пре неколико година сам се одлучио за појам ,,универзитетска симонија”, продавање или куповање академских титула и звања. У „Делима апостола” постоји, наиме, парабола о магу Симону, који је апостолима Петру и Јовану понудио новац да му продају „власт да кад (и он) метне руку на кога (да тај) прими Духа светог”. Куповање и продаја црквених звања строго је забрањена активност и по канонском праву.
На нашим универзитетима су прецизирани услови под којима се могу стећи академска звања и наставничке титуле, али нису и услови заштите од симонијских радњи насталих током процеса њиховог стицања. Универзитет је преплављен плагираним научним радовима. Свако би очекивао да су универзитети први предузели мере за заштиту ауторских права својих наставника, а заправо је супротно. Универзитети не чине скоро ништа на заштити интелектуалне својине, како своје, тако и туђе, а пирата дигиталног доба све је више. Велики универзитети су велики пре свега зато што су власници ауторских права својих наставника. Наши универзитети не примењују ни правне, ни неке друге системе заштите интелектуалне својине. Иако постоје посебни софтвери за детекцију плагијаторства, наши факултети их не користе ни када се ради о студентским семинарским и дипломским радовима, а камоли о докторатима.
Оне „труле јабуке” с почетка приче код нас су баш добро родиле!
Миле Ненадић,
професор социологијe, Педагошки факултет у Сомбору
[објављено:Политика 08/09/2009]
Пријавите се на:
Постови (Atom)